Аутор: Кара Розенблум
Физичка активност може помоћи у смањењу ризика од развоја дијабетеса типа 2. Недавна студија у часопису Diabetes Care открила је да жене које прелазе више корака имају мањи ризик од развоја дијабетеса, у поређењу са женама које воде седентарни начин живота.1 А студија у часопису Metabolites открила је да мушкарци који су активнији имају мањи ризик од развоја дијабетеса типа 2, у поређењу са мушкарцима који воде седентарни начин живота.2
„Изгледа да физичка активност значајно мења профил метаболита у телу, а многе од ових промена су повезане са мањим ризиком од дијабетеса типа 2“, каже др Марија Ланкинен, истраживачица Института за јавно здравље и клиничку исхрану на Универзитету Источне Финске и једна од истраживачица на студији објављеној у часопису Metabolites. „Повећана физичка активност је такође побољшала лучење инсулина.“
„Ова студија је показала да је предузимање више корака у току дана повезано са мањим ризиком од дијабетеса код старијих особа“, каже главни аутор Алексис Ц. Гардуно, студент треће године на заједничком докторском програму јавног здравља Универзитета Калифорније у Сан Дијегу и Државног универзитета Сан Дијега.
Код старијих жена, свако повећање од 2.000 корака дневно било је повезано са 12% нижом стопом ризика од дијабетеса типа 2 након прилагођавања.
„Што се тиче дијабетеса код старијих особа, наши налази указују да су кораци умереног до јаког интензитета били снажније повезани са мањим ризиком од дијабетеса него кораци лаког интензитета“, додаје др Џон Белетијер, ванредни професор породичне медицине и јавног здравља на Универзитету Калифорније у Сан Дијегу и коаутор студије.
Др Белетијер додаје да је тим у истој кохорти старијих жена проучавао кардиоваскуларне болести, инвалидитет покретљивости и морталитет.
„За сваки од тих исхода, активност интензитета светлости била је важна за превенцију, док је у сваком случају активност умереног до јаког интензитета увек била боља“, каже др Белетијер.
Колико је вежбе потребно?
Тренутне препоруке за физичку активност за превенцију дијабетеса типа 2 су најмање 150 минута недељно умереног интензитета, каже др Ланкинен.
„Међутим, у нашој студији, физички најактивнији учесници су имали редовну физичку активност најмање 90 минута недељно и даље смо могли да видимо здравствене користи у поређењу са онима који су имали физичку активност само повремено или нимало“, додаје она.
Слично томе, у студији „Diabetes Care“ код старијих жена, истраживачи су открили да се само једно ходање око блока сматра активношћу умереног интензитета у овој старосној групи.1
„То је зато што, како људи старе, трошкови енергије за активност постају већи, што значи да је потребно више напора за извођење одређеног покрета“, објашњава др Белетијер. „За одраслу особу средњих година у добром здрављу, та иста шетња око блока би се сматрала лаганом активношћу.“
Генерално, др Ланкинен каже да треба обратити више пажње на редовност физичке активности у свакодневном животу, него на минуте или врсту вежбања. Увек је важно одабрати активности у којима уживате, како бисте били склонији да наставите.
Време објаве: 17. новембар 2022.